Jedan od zaključaka na panelu „Generacije Z i Alfa u eri generativne veštačke inteligencije“ bio je i da će upravo ta generativna veštačka inteligencija dovesti do tektonskih poremećaja na tržištu rada.

Panelisti su bili Mihajlo Jovanović Džaril, direktor Asocijacije industrije video igara Srbije, Darko Kovačević, direktor sektora za finansijsku stabilnost, NBS, Jelisaveta Lazarević,  prodekanka, Fakultet FEFA/direktorka sadržaja, Bloomberg Adria, Aleksandar Protić, rukovodilac za talente Univerzitet Sorbona i Jan Štedul, arhitekta za razvoj AI, Melkior, a moderator Nebojša Savić, član Predsedništva Saveza ekonomije Srbije. 

„Najveći uticaj veštačke inteligencije biće u IT sektoru i velike institucije će morati da se prilagođavaju novim tehnologijama. Do 2030. godine ćemo imati 5.000 operativnih kvantnih računara, što će kompanijama doneti konkuretnost na tržištu. GEN AI dovešće do tektonskih poremećaja na tržištu rada, buduće ekonomije će preći na frilensnig. Veštačka inteligencija postaje zamajac za razvoj ekonomije. Veštine na kojima će mladi morati da porade je finansijska edukacija", objasnio je Darko Kovačević. 

Direktor Asocijacija industrije video igara Srbije Mihajlo Jovanović - Džaril smatra da je u industriji video igara prisutna hiperprodukcija, čemu je zaslužan i AI. 

"Pitanje je kvaliteta. Dnevno u gejmingu izađe oko 100 igara. AI će samo doprineti ubrzanju hiperprodukcije, koja će nekad morati da se smanji. Odgovor na pitanje da li nešto vredi, doneće tržište, tako da će morati da ispliva kvalitet. U narednom periodu imaćemo još više proizvoda sa još upitnijim kvalitetom, a onda će nastati pomor i isplivaće kvalitetni proizvodi". 

O izazovima između veštačke inteligencije i generacije Z govorio je Jan Štedul, arhitekta za razvoj veštačke inteligencije kompanije Melkior

"Velika opasnost je pitanje da li će mladi koristiti AI za stimulaciju kritičnog razmišljanja ili će biti pasivni konzumenti. Veštačka inteligencija omogućiće pristup ogromnoj bazi informacija, ali previše oslanjanja na nju može da dovede do atrofije kritičnog razmišljanja, tzv. digitalna amnezija. Mogu izgubiti sposobnost analize. AI nije ni pretnja ni spasilac, to je alat i kako budemo koristili tako će nam biti". 

Jelisaveta Lazarević, prodekanka sa FEFA fakulteta kaže da prema njihovim istraživanjima milenijalci najviše koriste Chat GPT i to uglavnom za pisanje eseja, domaće zadatke i pisanje izveštaja na poslu.
 
Lazarević dodaje i da trećina pripadnika novijih generacija ne proverava informacije koje dobijaju kroz Chat GPT, dok Aleksandar Protić sa Univerziteta Sorbona smatra da savremene tehnologije menjaju poslovanje i da savermeno doba sa veštačkom inteligencijom nameće potrebu da razumemo strategiju inovacija.