Radi kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde predaje razvojnu psihologiju i psihologiju obrazovanja. U svom istraživačkom radu bavi se sledećim temama: kako deca i mladi razvijaju ključne kompetencije kroz interakciju sa vršnjacima i sa odraslim; koje karakteristike učenika, nastavnika i škola utiču na obrazovna postignuća učenika; procena kvaliteta, pravednosti i efikasnosti obrazovnog sistema (nacionalna testiranja i sekundarne analize PISA rezultata); položaj dece iz romske zajednice u obrazovanju i kvalitet njihovog obrazovanja; školsko ocenjivanje; anksioznost učenika u vezi sa učenjem matematike; značaj predškolskog obrazovanja za kasnija obrazovna postignuća učenika itd. Do sada je objavio preko 200 naučnih radova. Trenutno je glavni urednik međunarodnog časopisa European Journal of Psychology of Education, a bio je i koordinator SIG 10 mreže koja je deo Evropske asocijacije istraživača nastave i učenja (EARLI).

Od 2001. do 2004. je bio uključen u reformu obrazovanja u Srbiji za šta je 2004. dobio nagradu grada Beograda. Bio je član Veća za obrazovnu reformu, Nacionalnog foruma za obrazovanje za sve (UNESCO), i komisije za razvoj školskog programa. U periodu 2002-2004 bio je osnivač i direktor Centra za evaluaciju (sadašnji Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja).

Od 2001. godine radi i kao međunarodni konsultant za više međunarodnih organizacija: UNICEF, OEBS, Save the Children, Open Society Institute, European Commission i Svetska banka. Kao konsultant bio je angažovan je na projektima unapređivanja školskog ocenjivanja, razvoja eksternih ispita, razvoja nacionalnih testiranja, analizi efekata i razvoju obrazovne politike, razvoju nacionalnih kurikuluma. U poslednjih 15 godina intenzivno je angažovan na praćenju i unapređivanju pravednosti obrazovanja, a posebno na unapređivanju kvaliteta obrazovanja za romsku decu kao jedne od najosetljivih i najugroženijih grupa dece u Srbiji.